У библиотеци:

МОЛЕКУЛИ

Иван Токин

Молекули су збирка прича Ивана Токина објављиваних у периоду од 2009. до 2015. године, као и до сада необјављених прича. Већина њих писана је за Магазин Сити.
Фотографије које прате приче настајале су у много краћем периоду, углавном су снимане мобилним телефоном и распоређене су у књизи насумично, осим неких, које су баш тамо где би требало да буду.
„...Изашао сам из реке и наставио да ходам. Схватио сам да сам патике оставио тамо где сам их изуо. А могао сам да их носим у левој руци, и тако да ходам. Као жене у филмовима, кад ходају у летњим хаљиницама које лете око њихових бутина, у хаљиницама са несташним бретелама, које дају драматичан допринос лепоти лета. Као нека таква жена, згодна, са сандалицама окаченим о кажипрст и средњи прст десне руке. То сам могао, али сам заборавио патике. Али сам могао и да замишљам да сам боса жена у летњој хаљини.
Ходала сам лако по трави и нисам се ничему чудила. Благ летњи ваздух ми је мазио бутине, коса ми се лагано њихала у ритму хода, прстићи на стопалима су ми се грчили у тачно одређеним фазама корака, а онда се опуштали и стопало се враћало у свој идеалан облик. Гледала сам у своја стопала у трави. Бела кожа, љубичасти ноктићи и зелена трава около. Спустила сам се до реке, згазила храбро у муљ и уживала. Мекана, масна и влажна земља ми је хладила стопала, у прљавој реци је лебдео одраз мог тела, а кад се нагнем, и лица. Помислила сам – најлепша сам лети.
Пас се није чудио. Пас се према мени понаша исто и кад сам велики мушкарац у зеленом дуксу и кад боса ходам по трави. Пас се очигледно одлично разуме у живот.“

одломак из приче Лето



t0.01