U našoj biblioteci:

KNJIŽEVNO DRUŽENJE SA DŽEVADOM KARAHASANOM : „KAD PEPEO PRIČA“

26-Mar-2018




"Ako kod nas književnika nešto vrijedi, to se nalazi među koricama knjige“, rekao Dževad Karahasan.

Poslednji roman bosanskog književnika Dževada Karahasana u celosti je posvećen Omaru Hajamu, persijskom matematičaru, astronomu, filozofu i pesniku kao jednom od najznačajnijih ljudi srednjeg veka a njegov roman „Kad pepeo priča“ kritičari su nazvali vanvremenskim književnim remek delom.

Čast da slušaju autora, Dževada Karahasana i druže se sa ovim plodnim književnika svetskog formata imali su u subotu i posetioci Biblioteke „Vuk Karadžić“ koja je ovaj susret organizovala u saradnji sa Internacinalnim univerzitetom u Novom Pazaru.

Šaleći se Karahasan je na početku rekao da su pisci obično dosadni i ni malo ugodni ljudi:
„Ako kod njih nešto vredi, to je među koricama knjige“ pa je druženje započeo čitanjem odlomaka iz svog romana koji je poslužio kao predložak za razgovor:
„Moj nemački izdavač je na koricama napisao da sam ja na ovoj knjizi radio jedanaest godina. To nije tačno, jer sam na knjizi radio čitav život. Često se dešava da kroz cio život ne nađemo sagovornika. Ako ih nema tu, ima ih u književnosti, tom čudu koje nam omogućava da prijateljujemo i pričamo sa Geteom, Platonom, Hajamom...“ rekao je Dževad Karahasan.

Inače autorova književna dela, romani, pripovetke, teorije, „Sara i Serafina“, „Priče iz tamnog vilajeta“, „Dnevnik selidbe“, „Noćno vijeće“, „Šehrijarov prsten“, Kuća za umorne... davno su prešle granicu BiH. U Evropi, posebno u Nemačkoj je doživeo veliki uspeh i postao dobitnik mnogih književnih nagrada među kojima Geteove medalje ali i priznanja „Franc Nobl“ koje su u Austriji dodeljuje od 1974. godine za književno stvaralaštvo. Karahasan je tako postao prvi dobitnik ove nagrade koji ne piše na nemačkom jeziku.

Granice Srbije međutim, ostale su zatvorene za ovog plodnog stvaraoca, dramaturga i profesora na više evropskih univerziteta sve dok nije došlo do saradnje sa izdavačkom kućom „Bulevar“ iz Novog Sada, o čemu je govorio izdavač Milan Tripković.
Kada se prvi put susreo sa delom Karahasana on se zapitao kako to da za autora nikada nije čuo ni tokom studija komparativne književnosti a ni kasnije mada se sve vreme bavio knjigom.
„Iz moje zapitanosti kako to da je Karahasan ostao sasvim nepoznat književnoj javnosti u Srbiji, nastala je jedna plodna saradnja i rušenje kulturnih barijera“ , rekao je Tripković.

Nakon Prijepolja, druženje sa Dževadom Karahasanom koje je u gradovima Sandžaka organizovao Internacinalni univerzitet u Novom Pazaru je nastavljeno u Bijelom Polju, pošto je priliku da se upozuna sa njegovim delom imala publika iz Novog Pazara i Sjenice.
M.C.

Tekst preuzet iz lista Polimlje >>



t0.02