U našoj biblioteci:

Promocija knjige „Andrić, Crnjanski, Pekić“: SPAJA IH PRIPOVEDNI GLAS

26-Apr-2018




Milan Orlić, književni teoretičar, naučni istraživač i književnik promovisao je sinoć u Biblioteci „Vuk Karadžić“ svoju knjigu „Andrić, Crnjanski, Pekić“ koja je zapravo njegova doktorska studija napisana na engleskom jeziku.

Reč je o delu namenjenom književnoj eliti u kojoj se autor bavio modelom pripovedanja karakterističnim za tri pisca, vrhunska intelektualca i ljudima posebnog kova, koji su obeležili svoje vreme i ostavili dubok trag u istoriji književnsti a koji, na prvi pogled, ne mogu da stoje jedan pored drugog.

Autor je između Andrića, Crnjanskog i Pekića, međutim, našao to zajedničko jezgro koje pripada istoj naratološkoj tipologiji teksta, koja je kod nas slabo poznata nauka:
Ja sam se bavio modelom koji je karakterističan za trojicu pisaca u pogledu toga ko od njih u svojim delima ima taj pripovedni glas koji čitalac apsorbuje dok čita i koji čitaocu predstavlja događaje. Bavio sam se naratološkim istraživanjem tih aspekata kod ovih autora, dakle ko je to ko govori u knjizi, kojim to tehnikama radi, i šta pomoću tih tehnika kazuje tekstom koji nudi čitaocu. To je ono što je njih povezalo, objasnio je Orlić.

Autor se međutim, nije bavio samo njima već i onim piscima koji su im bili, kako se izrazio, kao neka vrsta pomoćne građevine:
U naslovu, recimo, nema Meše Selimovića, kog lično izdvajam po kvalitetu pripovedanja, dubini misli, veštini izlaganja i drugim kriterijumima po kojima ga klasifikujemo i visoko vrednijemo. Selimović je mom karakteru bliži od Pekića jer je duboko filozofski pisac koji je pronikao u ljudsku dušu. Ujedno, on je sličniji Pekiću nego Andriću jer u knjizi Derviš i smrt koristi isti model naratorstva - testamentarnu podlogu, u kojoj svako poglavlje počinje jednim citatom iz Kurana i onda se dalje razvija iz poglavlja u poglavnje. Isti model koristi Pekić, mada je Pekić više enciklopedijski pisac.

Orlić je podvukao da se trudio da svoju doktorsku studiju donese na način jednostavan i prihvatljiv za čitaoca. Zastupljen je u dvadesetak najvažnijih antologija i leksikona i nosilac je brojnih prestižnih književnih nagrada i priznanja.
M.C.

Preuzeto sa sajta lista Polimlje >>














t0.02